Zavali se dragi čitaoče, gde god da si, pusti ovu pesmu iz 2012. i to po mogućstvu na slušalicama.

Probaj prvih 60 sekundi ništa da ne radiš, samo uživaj, a onda nastavi da čitaš uz još 9 minuta ove predivne melodije.

Da li veruješ da ovaj biser na YT ima samo 29000 pregleda, a postavljen je 2012. godine.

Eej, kakav spektakl od pesme – Bisera peva i Darkwood dub je prati kako samo oni to umeju. Kakva divna simbioza zvukova i temperamenta.

Bisera je rođena iste godine kao i Aretha Franklin, ali složićeš se da po glasovnim mogućnostima ne zaostaje ni za Arethom, a ni za drugim američkim zvezdama.

Zaronimo sad u malko dalju prošlost…

Pre nekih 220 godina Beogradski pašaluk su naseljavali Turci. Sav prostor oko sadašnje ulice Kneza Mihaila je bio turski i za njih su tada radili mladi i jaki sprski mladići i devojke, a bogami i stariji ljudi.

Jedan od njih, Mirko, posebno se isticao svojom visinom, pa je zbog toga prozvan Uzun (visoki) Mirko. Kasnije će se za njega ispostaviti da je bilo neviđeno spretan i hrabar, ali nadasve velikodušan. Kada su Mirko i ekipa konačno oslobodili Beograd, Mirko je svog starog gazdu spasio od sigurne smrti, iako ga je ovaj jednom prilikom po kazni išibao po tabanima. Eto, zamisli takav Beograd, pre samo 220 godina.

Idemo sad u malo bližu prošlost.

Godina je 1928. i beograđani se bune protiv postavljanja Pobednika, ili možda bolje rečeno protiv njegove raskošne muškosti na sred Terazija. Nije ostalo nigde zapisano ko se tačno bunio, ali izgleda da su ipak to bili mušarci. S obzirom na Pobednikovu skejlovanu muškost, varoška elita je smatrala takav spomenik nedoličnim,a beogradskim damama je savetovano da sklanjaju pogled ukoliko prolaze pored njega. 
Pobednik je umesto na Terazijama otišao na Kalemegdan okrenut Carigradu, a svega godinu dana kasnije, tačnije 1929. godine u Beogradu je nastupala čuvena Josephine Baker, crnkinja rodom iz USA i napravila je pravu pometnju, što zbog svog glasa i stasa, tako i zbog boje kože. Nikako da odem u tu Jospehine baštu što se otvorila u Beogradu ove godine.
Nije loše napomenuti da je prema popisu iz 1931. godine u Beogradu živelo 238775 stanovnika, što bi bilo oko 10 puta manje nego sada, nakon 90 godina.

I da se vratimo u sadašnjost

2020. je godina, prva polovina avgusta meseca, u Beogradu ovih dana pada kiša, ali leto nikad nije bilo lepše.
Pored toga, napolju navodno vlada korona virus, ali  s druge strane državom vlada autoritativni režim koji jako loše glumi demokratiju.
Bez obzira na to, a kako reče g-osin Žorž:
“Moramo unjeti malo optimizma. Bilo je i gorih stvari, pa ih nismo rješili”, te u skladu s tim, evo par ideja šta čitati i raditi ovog leta gospodnjeg i koliko toliko sačuvati razum.

To je rekao Žorž, a što se mene tiče ovo su stvari koje se stoga moraju uraditi da bi se unijelo malo optimizma.

Moramo ljudi svi da ugasimo TV, radio, i ostala sredstva javnog dezinformisanja

Korisni tekstovi:

– Postoji jedan muzičar Jarvis Cocker, a do njega sam stigao čitajući tekst koji je napisao za WePresent, blog jedne gotivne kompanije WeTransfer. Evo ga taj tekst: Literally Jarvis Cocker – moguće je da ti se neće dopasti ako ti kažem da se radi uglavnom o nekim pećinama, ali evo rek’o sam ti, a ti vidi šta ćeš. 

– Ako znaš nekog ko voli da čita teorije zavere, pošalji mu barem jednu koja je istinita, da izvuče malo glavu iz svih gluposti o 5G mrežama, korona virusu i vakcinama. Evo jedne zavere koja je itekako isitinita i koja nam se dešava pred nosom: Industrija Odlska, časopis Vreme, dec. 2019″

Pročitajte sve o tome kako je organizovan izvoz srpskog medicinskog osoblja o kome su sve istražili i napisali Sanja Kljajić, Nemanja Rujević i Ajdin Kamber i hvala im na tome. Tekst je napisan krajem prošle godine, i bio je u najužem izboru za nagradu “Dejan Anastasijević” koju dodeljuje NUNS, ali su je pobedile teme o drugim sranjima poput recimo afere Krušik, te ovaj tekst nažalost nije imao šanse. 

– Ekipa sa 011 Info odlično radi svoj posao intervjuišući znamenite beograđane, i evo jedan njihov lep intervju sa čovekom koga se svi sećamo kao urednika filmskog programa, a kapiram da niko ne zna ko je on zapravo – Robert Nemeček i inače obratite pažnju na ceo ovaj portal, izuzetno kvalitetan i odabran sadržaj imaju.

Gotivna muzika:

Voleli mi trube ili ne, jazz se pre 100 godina nije mogao zamisliti bez truba, a teško bogami može i sada.
Prvo sam zavoleo Miles Davisa, a tek od skoro njegovog srpskog pobratima Fejata Sejdića. Poslušaj samo njegov biser, kompoziciju Izgubljeno Jagnje.

Nakon ove melodije nije loše pustiti ni gosin Davisa i jednu od njegovih zapaženih albuma Sketches of Spain iz davne 1960. godine.

Izdvojeni podkasti:

Podkast se kao forma u Srbiji teško primila, iako većina njih može da se gleda i sluša, ali i čita. Ako mene pitaš dragi čitaoče, ja ih gledam uglavnom dok nešto radim, a onda ih ugasim. Međutim, ima ih par koji su se izdvojili i koje sam stvarno gledao do kraja:
– Agelast podkast, i gost Momčilo Antonijević
– Agelast podkast i gost Zoran Kesić

Random stvari za uživanje:

– Najbolji biznis plan sa Kickstartera do sada – WayDoo Flyer One. Ne verujem da bih nekad kupio ovaj proizvod, jer imam 2 leve noge, ali sam iznenađen kako je lepa kampanja urađena za video. Ako nekad budem pravio crowdfunding kampanje ugledaću se na ovu njihovu.