Драги читаоче, прича која следи је 100% истинита.

Домаћи џем од нектарина и јабука нето количине 430 грама, кошта 59,99 рсд, у самом срцу града Београда, на рубу круга двојке, такорећи дакле у главној срчаној артерији Београда, и самим тим, врло изненађујуће, у једној слабо посећеној продавници.

Док сам шетао са псом, избегавајући контакт са људима, улетео сам у ту, готово вероватно једину продавницу на Дорћолу, испред које није био ред.

У истој тој продавници сам купио и воћне карамеле очајног паковања и лепог укуса, које се извозе и у Русију, за тачно 36 рсд. У корпу сам затим ставио и 3+1 кесице ванилиног пудинга који се производи у Босни за 76,99 рсд. Хтео сам нешто слатко да купим, и било је још разних ствари, али ништа друго нисам смео да купим, јер је све звучало РИЗИЧНО ЈЕФТИНО.

Колико ове ствари коштају ван круга двојке, ван свих Максија и осталих (лоших) Иде(ј)а? Видео сам у тој продавници и сокове у тетрапаку од 1 литра који коштају по 34 ДИНАРА. ТРИДЕСЕТ ЧЕТИРИ ДИНАРА 1 ЛИТАР СОКА. Па то је јефтиније од флаширане воде. Да ли је безбедно да се пије? Да ли је радиоактивно, о чему се ради?

“Извините, а у чему је фора са овим ценама?” питам ја онако као у шали човека који ту ради, не усуђујући се да било шта ставим у корпу. Први пут сам у тој продавници, и на снази је ванредно стање, ко зна ко шта муља и комбинује, помислих у себи.

Он ме ипак погледа са разумевањем, насмеши се благо, и рече: “Ово је дисконт. Ово су мање познати произвођачи које ниси могао да видиш на полицама великих супер маркета, па су и цене зато приступачне. Пробај, видећеш.”… И све нешто даље тако, о роковима трајања који за неке производе ускоро истичу, и слично. Све врло љубазно, са рукавицама и маском.

Узео сам за почетак те 3 ствари, стрпао их у кесу од 7 рсд, изашао напоље, одвезао пса, и наставио назад ка свом рентираном стану, заборавивши да купим тоалет папир, али са идејом о једном новом свету у ком су на цени само људи који умеју да раде свој посао – занатлије, предузетници, пекари, месари, писци, уметници.

Џем иначе производи Dolina Morave, домаћи бренд који сам виђао на неким полицама, и накнадно сазнао да стварно узгајају своје воће на обалама Мораве и све то производе и пакују. На страну чудна комбинација воћа, нектарина и јабука, укус је јако пријатан и надасве савршен за непуних 70 динара. Па само 1кг најгорих јабука на пијаци  кошта 50 динара.  По свему судећи ово је можда неки њихов производ нижег квалитета, у смислу шта ћемо са овим преосталим воћем. Ухватио сам себе како размишљам о свим тим стварима док силовито перем теглу овог џема, штитећи је од свих вируса, баш као и гомилу других ствари на себи, око себе, пса, кревет, подове, патике, прозоре, ролетне, иза машине, са терасе, све браве и кваке.

 

Уживање у заиста феноменалном укусу прекиде ми мисао:

“Јеботе, колики ће ми доћи рачун за воду за март?!”з

Локацију продавнице ћу открити искључиво људима који ми се обрате путем емаила на kontakt@preduzetnik.it

Хвала свима на пажњи и разумевању.